Nemam ti pojma i nemam ti kad!

Kad sam počinjala svoju verziju "Seks (kako me nije sramota) i grad" nisam ni mislila da mogu da imam kreativnu blokadu. Da blokadu. Kad kreneš da napišeš ono što drugi mogu (i žele prije svega) da svare kad se okrenu na bok pred spavanje, ali sve te redove obrišeš pa se vrtiš tako u začaranom krugu zvanom-nemam ti pojma i nemam ti kad.  

Svašta se i previše ako mene pitate desilo za ovo perioda kako nisam ni slovo napisala. Ružno. Lijepo. Zanimljivo. Ogromna lekcija. Tuga. Ushićenje. Šaka emocija koja nije bila dovoljna ni za mene. Kako sam do sada naučila da nikad sebi ne obećam i kako sam sebi obećala da se nikad ne ponadam tako je i ovaj put bilo- pa je manje boljelo. Neću da mračim. Ne danas i ne ovaj put, možda jednom. 

Kako blokade kod mene donose samo maratonsko i mazohističko čitanje svakakvih knjižurina od Boga pitaj za broj stranica, tako je i ovaj put bilo. Ko zna za šta je to dobro?

Kao što ne znamo šta je to sve dobro po nas. Vjerujem da svako u svom vijeku ima neki tajac tu između grudi. Onda sebi u očima oživiš neki drugi ti, pa se smiješ iako ti zub dvica i nema neki smisao, upiješ sve što vidiš ili pročitaš u nekoj novoj stvarnosti, svjestan da moraš brzo napraviti skrinšot svake sekunde, da ga možda kolotečina tvoje svakodnevnice nikad ne bi izbrisala iz memorije. Ustati u 6h (slovima: šest sati) nije toliko strašno, nauči se čovjek. Nemate pojma koliko su jutra lijepa.

Sad ustajem sa pjesmom. Baterije su mi pune, sva četiri propelera u gluteusu (ni stida, ni obraza nemam). Ima još mnogo šta korisno da se pročita na ovom "Raju". Već sutra časna riječ.

Do sljedećeg čitanja.

S ljubavlju, Š.